Lekovi za prehladu

Nema stvarne zaštite od prehlade uzrokovane virusima, ali…

cold remedies
Nema stvarne zaštite od prehlade uzrokovane virusima, ali…

...oni dosadni simptomi obične prehlade sa mogu uspešno lečiti

Prehlada je jedna od najčešćih bolesti. Virusi koji izazivaju prehladu napadaju bez milosti do četiri puta godišnje, decu čak i češće. Deset epizoda prehlade godišnje prilično je uobičajeno kod dece. Budući da postoji više od 300 različitih vrsta virusa koji izazivaju prehladu, nakon prebolene infekcije ne ostaje dugotrajni imunitet. Iako ne postoji ništa što možemo učiniti protiv virusa koji uzrokuju prehladu, simptomi prehlade mogu se prilično dobro lečiti, što donosi olakšanje kako odraslima, tako i deci! Čak i ako nema stvarne zaštite protiv virusa prehlade, simptome prehlade možete uspešno lečiti tako da vam ipak ne pokvare dan!

Uobičajeni simptomi i trajanje prehlade

Osim simptoma poput curenja iz nosa i bola u grlu, kao i  ponekad povišene telesne temperature ili groznice, simptomi obične prehlade takođe uključuju one neprijatne glavobolje, bol u mišićima i opšte bolove u celom telu. Čovek se jednostavno oseća pregaženo. Kao što izreka o trajanju prehlade kaže: „Tri dana dolazi, tri dana ostaje i tri dana odlazi“. Upravo tako! Prehlade nas muče otprilike nedelju dana – i nakon toga u većini slučajeva prolaze.

Uobičajeni tok prehlade

Prvo, prehlada najavljuje svoj dolazak grebanjem u grlu i blagom drhtavicom. Na to se potom nadovezuje curenje iz nosa. Nakon jednog do dva dana, upala grla i curenje iz nosa se pogoršavaju. Izrazita otečenost sliuzokože nosa otežava disanje kroz nos. U tom trenutku bolesnici se prilično često žale na glavobolju i/ili opšte bolove u telu. Kada virus dopre do bronhija, infekcija se četvrtog dana pogoršava iscrpljujućim kašljem. Gorušica (ili povišena telesna temperatura),  takođe primećena kod mnogih bolesnika, je druga posledica ove infekcije.

Sprečavanje širenja prehlade!

Prehlade se prenose s jedne osobe na drugu „kapljičnom infekcijom“: Ljudi vam kašlju ili kijaju u lice. Svaki put kad se to dogodi, milion virusa se rasprši u vazduh i sitne kapljice ostaju da lebde u vazduhu nekoliko minuta. Izbačeni virusi mogu da prežive satima. Sa svakim udahom virusi ulaze u disajne puteve drugih ljudi. Ili se rukujete s nekim osobom koja boluje od prehlade, a zatim rukom dodirnete svoja usta – tek su nedavno naučnici otkrili da su ruke veliki izvor prenosa virusa!

Često pranje ruku  je prvi korak u sprečavanju širenja prehlade. Jak imuni sistem će se pobrinuti za ostalo – drugim rečima, odbraniće se od preostalih virusa. Poznato je da će slab imuni sistem pre podleći običnoj prehladi nego jak imuni sistem! Važno je uzimati dovoljnu količinu vitamina, naročito tokom sezone prehlade, i jesti sveže voće i povrće nekoliko puta na dan!  Odgovarajuća fizička aktivnost i san takođe jačaju imuni sistem.

Prepoznajte i izbegnite saveznike prehlade!
  • Niske temperature mogu povećati rizik od obične prehlade: niske temperature slabe odbrambenu moć organizma tako što smanjuju protok krvi kroz sluzokože. Dovoljno je da imate hladne noge i to će telu poslati signal da je „izloženo“, zbog čega će doći do sužavanja krvnih sudova.
  • Previše zagrejane prostorije takođe pogoduju prehladama: topao vazduh suši sluzokože, koje su najvažnija prepreka mikroorganizmima, i time ih čini propustljivijim za mikroorganizme. Tada virusi mogu lakše prodreti kroz sluznicu i naseliti se.
  • Stres takođe u velikoj meri slabi odbrambene sposobnosti tela: snižavanje nivoa stresa, na primer, planiranjem vežbi opuštanja tokom dana, pomaže jačanju imunog sistema.
Kako sprečiti prehladu
  • Pijte najmanje dva litra vode dnevno! Tako će sluzokože ostati vlažne! Suve sluzokože su najbolja podloga za rast bakterija i virusa.
  • Trudite se da dovoljno vežbate, najbolje napolju na svežem vazduhu! To važi i za sezonu prehlada – nemojte zaboraviti da se toplo obučete! Kad izlazite napolje u jesenje ili zimsko vreme, ponesite šal, rukavice i kapu. Zimi se gubi puno telesne toplote, naročito preko glave.
  • Pazite da dovoljno spavate mirnim snom! Ispitivanja su pokazala da dovoljno sna štiti od infekcije! Koliko je sna potrebno razlikuje se od jedne do druge osobe, ali obično iznosi između šest i deset sati. Mirovanje u krevetu je osnovni deo lečenja prehlada, gripa i drugih zaraznih bolesti.
  • Uravnotežena ishrana! To uključuje i uzimanje dovoljno vitamina. Vitaminski proizvodi će smanjiti opasnost od prehlade.
  • Vežbajte svoj imuni sistem tuširanjem naizmenično toplom i hladnom vodom, saunom i vežbama izdržljivosti.
  • Perite ruke nekoliko puta dnevno.
  • Redovno provetravajte prostorije i sprečite isušivanje vazduha.
  • Po mogućnosti, tokom jeseni i zime izbegavajte mesta na kojima se okuplja veliki broj ljudi. Upravo na takvim mestima vrebaju virusi prehlade!
Kako olakšati simptome

U slučaju da ste ipak dobili prehladu, sledeći koraci vam mogu pomoći da olakšate simptome!

  • Dovoljno odmaranja
  • Dovoljno sna
  • Provereni domaći pomoćni načini lečenja kao što su hladne obloge za grlo i/ili potkolenicu, inhalacije…
  • Svež vazduh
  • Dovoljno vlage u prostorijama

Ni u kojem slučaju nemojte pušiti jer štetni sastojci iz duvanskog dima takođe oštećuju sluzokožu koja je već napadnuta virusima.

Posetite lekara ako…
  • prehlada traje duže od deset dana.
  • imate visoku temperature ili ukoliko groznica i bol traju duže od dva dana uprkos lečenju.
  • gusti sadržaj koji iskašljavate ima žućkasto-zelenu boju. U tom slučaju može se raditi o bakterijskoj infekciji koju u nekim  slučajevima, treba lečiti antibioticima.
  • grlo postaje prilično bolno ili bol traje duže od tri dana.
  • jezik ili sluzokoža grla obloženi su belim ili žutim naslagama, što može ukazivati na gljivičnu infekciju.
  • na krajnicima se vide gnojni čepovi.
Kako prepoznati grip!

U slučaju obične prehlade glavni su simptomi curenje iz nosa, bol u grlu i glavobolja. Bolest se može javiti u bilo koje doba godine. S druge strane, influenca – poznatija kao grip – javlja se samo tokom perioda epidemije kad cirkuliše virus influence. Drugim rečima, leti obično nema epidemije gripa. Kod  gripa, bolest je teška, nastupa relativno brzo i praćena je visokom temperaturom koja često uopšte ne reaguje ili veoma slabo reaguje na mere snižavanja temperature. Drugi važan pokazatelj je jak bol u mišićima. Važno je brzo započeti sa lečenjem, jer u suprotnom virus gripa može mnogo lakše prodreti u telo, pa se na borbu protiv virusa gubi dragoceno vreme.

Zarazne bolesti poput gripa se prenose sa jedne osobe na drugu. Zbog tog rizika od zarazne infekcije, Svetska Zdravstvena Organizacija svima preporučuje vakcinisanje kako bi svi bili zaštićeni i kako bi se zaustavilo širenje bolesti. Vakcinacija se preporučuje naročito deci, starijim osobama, trudicama i hroničnim bolesnicima ili bolesnicima sa povećanim rizikom od komplikacija. Budući da se virusi influence izuzetno brzo menjaju, svake godine javljaju se druge varijante virusa tako da vakcinaciju treba ponavljati svake godine.